To nisam doživio u 40 godina ronjenja: 'Dupin se nije odvajao od nas, plivali smo zajedno cijeli sat!'
„U četrdeset godina ronjenja takvo nešto nisam doživio. Dupin se nije odvajao od nas: plivao je s nama skoro sat vremena. Bio je taman na centimetar da ga ne možeš dodirnuti“, prepričava nam Franjo Modrinjak (65) nezaboravno i vjerojatno neponovljivo iskustvo, koje je 15. listopada doživio s kolegom Emilom Rovisem (45) kod Rta Mašnjak na ulazu u Plominski zaljev. Prolaze ježurci dok ga slušamo.
Vidno je, i nakon nekoliko dana, uzbuđen dok dijeli dojmove o dobrom dupinu. Žali što Emil baš ovaj put nije ponio svoju podvodnu kameru. „Kakav bi to video bio!“, kaže Franjo.
Ma, kao u filmu Veliko plavetnilo. I nama je jednako žao, da ga ne možemo objaviti.
„Još dok smo se odijevali za ronjenje, dupin je sve vrijeme kružio oko barke, a onda se spustio s nama. Stalno je bio u krugu. Super osjećaj za mene, a očito i za njega. Valjda mu je falilo društvo, ne znam, nepojmljivo. To se nikada više neće dogoditi. Kakav strah!? Delfin, to je svetinja, plemenitost. Ovaj je bio kao beba, zaigran. Divota!“, slikovit je Franjo, za prijatelje Franc. Odsad će ga, zezamo, zvati „šaptač dupinima“.
Nezasitna ljubav prema ronjenju nagradila je, eto, njega i prijatelja, inače članove Društva podvodnih aktivnosti Rabac. Često odu ovako rekreacijski vršljati podmorjem, a ovom zgodom vratili su se s pričom koja ispunja srce.
Najpoznatije i najomiljenije morske sisavce nerijetko se, veli nam Franjo, može vidjeti na području prema Cresu, no na udaljenosti, rijetko kad ovako blizu.
„Ovaj dupin je i kasnije, dok smo se vozili prema Plomin Luci, išao s nama, skakao ispred barke. Morali smo dodati gas i ostaviti ga da ne uđe u kanal…“, kaže Franc, koji se od svog morskog prijatelja očito teško rastao.
Autor
