Jure kao na Grobniku: Bijesnim motoristima možemo samo puhati u auspuh
„Spustim se, isturim guzicu i – gas! Znam kako bi trebalo, ali fali prakse. Kako to tebi izgleda, onako sa strane?“
„Korektno je, sve pet. Fino isprčiš dupe. Samo moraš još mrvu pripazit' na brzinu, da ne prokližeš, jer…“
Priča tako ekipa u kafiću, tu stol iza nas. Mislio bi čovjek da momci, koliko spominju stražnjicu, dijele seksualna iskustva, da su evo noćas bili na kakvom bunga-partyju. Ali, jok! To su tri majstora odjevena kao za pistu. Ono, ful oprema, Dainese od glave do pete, kacige, štitnici na leđima… Motoristi. To, sinko moj, oni o svladavanju zavoja, kakav seks!
Nismo, naravno, pili kavu na Grobniku, već tu u Potpićnu. Nisu oni krotili okuke na kakvom motodromu, nego na lokalnoj kaldrmi. Popularna „Plominka“, kako tepaju magistrali od Plomina do Lovrana, ima toliko izazovnih zavoja da dođe nešto kao notorni poligon spretnosti. Ondje je čak i prometni znak koji na to upozorava. Tu naši ekstatični eustahiji, nekako s proljeća pa nadalje - evo sad će s rujnom nova tura - imaju stalne vježbe. Deru njihove gume i naše živce.
Oni na jurećim ego-protezama, ni od koga ometani, sedlaju konje, a mi u automobilima, kako kakvi magarci, gledamo kada će nam pomahnitali junak sletjeti na šoferšajbu. I pretvoriti nas u papar. Trpimo teror bijesnog junaka i možemo samo lajati na mjesec… Ili im puhati u auspuh.
„Oprostite, može cigareta?“, žica jedan od motorista mojeg prijatelja za stolom.
„Naravno da ne može! To ti je štetno za zdravlje, a mi moramo misliti na vas“, ljutito se ubacujem.
„Koga to 'nas'?“
„Pa vas koji ste u prekršaju čim istjerate motor od tisuću-i-koliko kubika na cestu; vas koji ne znate za normalnu vožnju, niste isti kao drugi, razumni motoristi, nego skinete ili prekrijete registracije pa naseljem pičite na bogtepitaj koliko; pretječete na zadnjem kotaču i provocirate sočnu psovku“.
„Ej, alo!?“
„Vas koje, da skratim, baš boli k… kvačilo za sve ostale. A zapravo biste se tim adrenalinom trebali hraniti samo na Grobniku!“
Bilo bi baš kul da sam to nadobudnom „Mad Maxu sa sela“ sasuo u facu. Ali, naravno da je ovaj dijalog od cigarete naprijed ostao u sferi želja. Naravno da smo tipu dali da zapali.
Jer, zašto bismo, pobogu, samo mi morali pušiti u ovoj priči?
Autor
